Smajli

Тужно је на какав начин, већина људи око мене проводи свој Живот, Живот који нам је дат као прилика, без повртка, шанса за достизањем савршенства. Трећину дана проводемо радећи досадне послове које не волимо, другу трећину гледајући ТВ и глупе ријалити шоу програме, живећи туђе животе пошто су наши већ изгубили сваки смисао и лепоту, и трећину сањајући јахте, виле које никад нећемо имати. А кад би их неким чудом добили уживали би у њима неко време, и после би се вратили старој агонији и тумарању по мраку безсмисла.

Такав живот није вредан, тоо је живот пса, а најгоре од свега је што већина људи биће поносна њега. Сматрају севе интелигентним и хуманим, сматрају себе храбрим и чврстим, а довољно је мала зубобоља да им упропастии дан, довољно је пролазна ди их учини несигутнијим и лишеним саосећајности према ближњим. Ти људи су заиста тужна створења која су на дар добила живот, а најјадније је што ништа не предузимају како би на неки начин променили ситоацију у којој се налазе. Не мислим на промену у материјалном смислу, у времену у којем живимо најбољи је доказ да комфор и новац човека не могу учинити срећним и задовољним, имамо и више него што нам је потребно а и даље смо празне љуштуре и рпбпви навика. Мислим на духовну промену, на промену погледа на свет и постојања у опште. Мислим на један корак, један корак ка небу. Основна дужност сваког човека јесте да открије све своје потенцијале и да их максимално искористи. Како би макар мало себе и друге људе у својој заједници приближио једином правом уточишту од патње, Богу. Па ипак поред нас пролазе сати, дани, и године, а још увек стојимо. Свако од нас је јединствен не поновљив. Звзда којом Бог осветљава ову тему победиће таму незнања и хаоса, на жалост све што видимо око себе су само мрље и пламчићи који се полако гасе.

Због тога брате већ данас устај и реци: ''окренућу  се себи и до краја ћи спознати своју праву природу'' Неће бити лако прихатите себе кад скинеш маску и видиш првљаштину која се скупила док си био у мраку незнања, неће бити лако побефити све страхове кад одбациш сва лажна уточишта у којима си се крио од себе самог, и биће тешко навикнути се на нови живот у истинској слободи кад те напусте сви лажни пријатељи и заштитници, али упамти да хлеб патње храна којом ћеш расти до крајњег самопознања и циља. Слободе и ужитка који је не пролазан и који не можеш купитии новцем, ни ти, а ни сви милијардери света. Не плаши се грешака јер и ти ћеш као мало дете падати све док не научиш да ходаш, али све ће се исплатити, кад схватиш да коначно ходаш сопственим ногама. Са задовољством узми свој крст на леђа и крени путем спасења, питем истине, јединим путем који води у вечну светлост, вечну радост, вечни живот.

Немања Весић