Smajli

Zelim da vam pokazem kako da zaradite novac online preko sajta koji se zove Ad mimsy - Get Paid to View Ads. Naravno danas ste na puno stranica videli gde pise kako lako zaraditi novac,ovim nacinom cu da vam pomognem i da vam dokazem da je moguce zaraditi novac preko interneta... najvaznije je samo da budete uporni i radite dnevno oko 5 minuta tj. klikate reklame (koje se nalaze na View Ads).. Za svaku reklamu dobijete 0.005 ili 0.002 novca tj centa, medjutim to nije prava zarada.. morate da se potrudite da nadjete sto vise referala (prijatelja koji ce da se registruju preko vaseg linka,koji vam stoji u Invites) i da oni rade isto sto i vi (gledaju reklame), kada oni to urade, vi dobijete pare.. sto se vise njih registruje na vas link, to vise para...broj referala koji to urade pisace vam u "Invites" pod "Referrals"...kliknete na taj broj i vidite koga ste uveli... pare mozete zaradjivati i u "Offers".
- Na pocetku ce to biti mali iznos.. ali verujte mi nakon nekoliko meseci ce vam se to isplatiti.. samo skupljajte jednog po jednog referala i videcete (najbolje preko internet mreza,facebook,youtube,twiter itd..) sa 50 referala mozete imati mesecnu zaradu od 120 dollara ili 100 evra...ponavljam nije prevara!
- Kasnije, kada budete zeleli da podignete novac trebate se registrovaati i na Payza vas online racun i preko Ad mimsy prebacite pare na vas Payza racun i onda na vasu kreditnu karticu i lepo uzmete pare u banci...(vazi za sve drzave).
Ko hoce moze poceti od danas zaradjivati.. evo vam link, registrujte se ako biste hteli, ipak sam vam pomogao..
http://www.admimsy.com/?R=necapereca

Тужно је на какав начин, већина људи око мене проводи свој Живот, Живот који нам је дат као прилика, без повртка, шанса за достизањем савршенства. Трећину дана проводемо радећи досадне послове које не волимо, другу трећину гледајући ТВ и глупе ријалити шоу програме, живећи туђе животе пошто су наши већ изгубили сваки смисао и лепоту, и трећину сањајући јахте, виле које никад нећемо имати. А кад би их неким чудом добили уживали би у њима неко време, и после би се вратили старој агонији и тумарању по мраку безсмисла.

Такав живот није вредан, тоо је живот пса, а најгоре од свега је што већина људи биће поносна њега. Сматрају севе интелигентним и хуманим, сматрају себе храбрим и чврстим, а довољно је мала зубобоља да им упропастии дан, довољно је пролазна ди их учини несигутнијим и лишеним саосећајности према ближњим. Ти људи су заиста тужна створења која су на дар добила живот, а најјадније је што ништа не предузимају како би на неки начин променили ситоацију у којој се налазе. Не мислим на промену у материјалном смислу, у времену у којем живимо најбољи је доказ да комфор и новац човека не могу учинити срећним и задовољним, имамо и више него што нам је потребно а и даље смо празне љуштуре и рпбпви навика. Мислим на духовну промену, на промену погледа на свет и постојања у опште. Мислим на један корак, један корак ка небу. Основна дужност сваког човека јесте да открије све своје потенцијале и да их максимално искористи. Како би макар мало себе и друге људе у својој заједници приближио једином правом уточишту од патње, Богу. Па ипак поред нас пролазе сати, дани, и године, а још увек стојимо. Свако од нас је јединствен не поновљив. Звзда којом Бог осветљава ову тему победиће таму незнања и хаоса, на жалост све што видимо око себе су само мрље и пламчићи који се полако гасе.

Због тога брате већ данас устај и реци: ''окренућу  се себи и до краја ћи спознати своју праву природу'' Неће бити лако прихатите себе кад скинеш маску и видиш првљаштину која се скупила док си био у мраку незнања, неће бити лако побефити све страхове кад одбациш сва лажна уточишта у којима си се крио од себе самог, и биће тешко навикнути се на нови живот у истинској слободи кад те напусте сви лажни пријатељи и заштитници, али упамти да хлеб патње храна којом ћеш расти до крајњег самопознања и циља. Слободе и ужитка који је не пролазан и који не можеш купитии новцем, ни ти, а ни сви милијардери света. Не плаши се грешака јер и ти ћеш као мало дете падати све док не научиш да ходаш, али све ће се исплатити, кад схватиш да коначно ходаш сопственим ногама. Са задовољством узми свој крст на леђа и крени путем спасења, питем истине, јединим путем који води у вечну светлост, вечну радост, вечни живот.

Немања Весић 

Као вечно пролеће мирис строфе покреће те,

репрезента цео свет, некад нас све умара,

ветар који шиба, зима кида ,

куда када нема пута, свуда око нас непозната лица  ,

хиљаде прича страх и ове године препознајем у погледима, узадисма

нас рока, разрока глад,

коме је стран Бог народе мој.

Нажалост вада, па макрар био и брилијантан ,

живот је такав, ми јуримо бољи стандард, а губимо смисао сопственог постојања

прича је јасна, дође време да и дете стаса

слабе везе пуцају као тањири од стакла

данас изгледа као тантал наш стари намучени Балкан

буду Башчелик и истрпи ватре пакла

крст на врху Србије срце ми сања вазда

живот је шанса, наша љубав стаза

САМО ХРАБРО ПРИЈАТЕЉИ, БОГ ЈЕ СА НАМА. 

По Углед на Светог Саву

Пошто живимо у времену, за које нас нико није питао дал ћемо да будемо или нећемо. Једно је сигурно, да нигде не можемо да побегнемо, колико год ми то желели. Стално слушамо приче како је у прошлости све било лепше, тј како наше баке и деке кажу, боље се живело. Да ли је заиста тако?

Вечерас, славимо повечерје нашег светог оца, Светог Саве, првог Архиепископа Српског. Рећићу пар речи, Свети Сава није био обичан Србин, његова лоза из корена је имала Светост у себи, и Само рођење његово било је чудновато. Родио је се као млади принц, и будући краљ. Сад шта би данас човек дао да може да буде принц? Многи би убили за тај положај, А човек какав је био свети Сава, је се одрекао свог престола, одрекао се свега земљског, и поклонио своје тело и душу на служење Господу, који га је саздао, не само њега, већ све нас, и отишао у Свету Гору са само 17 година. Сад сви ми знамо ко је био свети сава, и ја из своје не достојности не бих више смео да пишем. Дакле поента приче је, да када ми свако од нас, бар мало се угледао на светог оца нашег, Светог Саву, живот би му био лакжи и лепши. Ми живимо у времену, где свако гледа да стекне што више материјалног добра, а духовне вредности заборавља, и велика већина Српског народа Светог Саву слави више из традиције него као један Стуб Српски који одржава Српску Земљу на правом путу, и ако она на све стране гледа да скрене са тог пута, пута који води у Вечнп Цаство, а Србија јури ка земаљском, пролазном и ништавном. И онда свако од нас је не задовољан што нема боља кола од комшијиних, што нема већи кућу, бољи посао. 

А да ли је свети Сава размишљао о томе, није! Сава се поклони Господу, и доби вечно Царство и Вечна Богаства. А ми, ми ћемо да трунемо и надамао се да ће Господ (ако се и сетимо Господа) да нам се смилује и Свети Сава са њим.

По Углед на Светог Саву

Поштоживимо у времену, за које нас нико није  питао дал ћемо да будемо или нећемо.  Једно је сигурно, да нигде не можемо да побегнемо,колико год ми то желели.  Сталнослушамо  приче како је у прошлости свебило лепше, тј како наше баке и деке кажу, боље се живело. Да ли је заистатако?

Вечерас,славимо повечерје нашег светог оца, Светог Саве, првог Архиепископа Српског.Рећићу пар речи, Свети Сава није био обичан Србин, његова лоза из корена јеимала Светост у себи, и Само рођење његово било је чудновато. Родио је се каомлади принц, и будући краљ. Сад шта би данас човек дао да може да буде принц?Многи би убили за тај положај, А човек какав је био свети Сава, је се одрекаосвог престола, одрекао се свега земљског, и поклонио своје тело и душу наслужење Господу, који га је саздао, не само њега, већ све нас, и отишао у СветуГору са само 17 година. Сад сви ми знамо ко је био свети сава, и ја из своје недостојности не бих више смео да пишем. Дакле поента приче је, да када ми свакоод нас, бар мало се угледао на светог оца нашег, Светог Саву, живот би му биолакжи и лепши. Ми живимо у времену, где свако гледа да стекне што вишематеријалног добра, а духовне вредности заборавља, и велика већина Српскогнарода Светог Саву слави више из традиције него као један Стуб Српски којиодржава Српску Земљу на правом путу, и ако она на све стране гледа да скрене сатог пута, пута који води у Вечнп Цаство, а Србија јури ка земаљском, пролазноми ништавном. И онда свако од нас је не задовољан што нема боља кола одкомшијиних, што нема већи кућу, бољи посао.

А дали је свети Сава размишљао о томе, није! Сава се поклони Господу, и доби вечноЦарство и Вечна Богаства. А ми, ми ћемо да трунемо и надамао се да ће Господ (акосе и сетимо Господа) да нам се смилује и Свети Сава са њим. 

У времену у којем живимо

Када сам  размишљао о чему бих могао да пишем, прво на памет ми је дошло да пишем овремену, времену у ком смо и из ког не можемо да одемо. Бар не за сад. Сам  живот нам је дат, као дар.  Дар, као  дарован од Бога, и који води до Бога. По великој већини људи Бог не постоји, и  он је измишљена личност, како би могло да се манипулише народом. Сва срећа паима народа који не мисле тако, који гледа више вредности. Када сам рекао народ,мислио сам конкретно на нас Србе. Срби у својој историји имају много великанапослатих од Бога, људи који су стремили ка Богу и достигли највише врховеовоземаљског живота. Али данас, изгледа да смо се МИ одрекли свакакве врстеморалних вредности, и окренули се на ону страну, која води од светлости катами, тј од Бога.

Прошлост јеједно, будоћност друго, али ми смо у садашњпсти тренутно. Да ли неко на светуможе да нам гарантује да ћемо се сутра пробутити живи, и отићи у шетњу сапријатељем са којим смо се раније договорили? Нико! Када би бар свако само такоразмишљао на трен верујем да би свет био боље место за живот. Али кога још тозанима, а камо ли Бог. Богу хвала, али има неколицина људи, која заиста верује,и држи до виших вредности, вредности које воде до нечега. Али малоје таквихданас. Док, омладина највише времена троши на забаву, и да што у добнијепроживи у животу, тј на ужива се свакавих ствари. А старији људи гледају дастекну што више материјалног и не моралног, децу васпитају да са 12 годинаизлазе у град и остају до 4 ујутру, ћереке пуштају да се облаче као Рускепроститутке, и мајке им говоре како су много лепе, и како ће много успети уживоту. Некад се невиност губила тек пошто се ступи у брак, данас је тосрамота, и девојке се стиде, што значи да најдаље до 14 те године могу даиздрже, да не упадну у велики грех по Богу, а по народу да учине праву ствар,тј зрелу ствар, јер данас је зрела девојка само ако је изгубила невиност и имадечка старијег 5 година од исте. Некад су девојчице у основну школу носилешколске ранчеве, а данас носе торбице и у њима једну свеску, остали простор уторби је попуњен шминком и другим стварима. Некад су се дечаци играли фудбала,и жмурке напољу, а данас се облаче као мафијаши из 90 тих година, и гледају дашто већу популарност стекну у друштву тако што ће некоме разбити главу каменоми послати га у болницу? Али није ни чудо што се све ово дешава око нас.Погледајте телевизију, ништа лепо нема да се види, осим блуда и опет понављамне морала. Деца још од малих ногу стичу иделе попут, Познатих певаљки, великихзвезда, познатих фудбалера, и других. Сад можда опет међу свим тим звездама,има часних и поштених људи, морланих, али опет мали је број таквих, ја неверујем у то.

Могао бихнаписати читаву књигу, али је питање да ли би је уопште ко прочитао, чакзадовољан бих био да неко помисли на то. Свако од нас има право на избор, свакоод нас има право да воли или не воли, да верује или не верује, али свако од наспре или касније ће морати да умре. Сада, рећићете да сам старомодан, или дамрзим живот. Не нити сам старомодан, нити мрзим живот, напротив, волим га, јердат ми је као пут, пут који води до Вечне топлине, светлости, љубави, БОГА. Водидо Вечног Царстваа Божијег!!!

Уколико можете да прочитате овај чланак, успешно сте се регистровали на Blog.rs и можете почети са блоговањем.