Smajli

По Углед на Светог Саву

Поштоживимо у времену, за које нас нико није  питао дал ћемо да будемо или нећемо.  Једно је сигурно, да нигде не можемо да побегнемо,колико год ми то желели.  Сталнослушамо  приче како је у прошлости свебило лепше, тј како наше баке и деке кажу, боље се живело. Да ли је заистатако?

Вечерас,славимо повечерје нашег светог оца, Светог Саве, првог Архиепископа Српског.Рећићу пар речи, Свети Сава није био обичан Србин, његова лоза из корена јеимала Светост у себи, и Само рођење његово било је чудновато. Родио је се каомлади принц, и будући краљ. Сад шта би данас човек дао да може да буде принц?Многи би убили за тај положај, А човек какав је био свети Сава, је се одрекаосвог престола, одрекао се свега земљског, и поклонио своје тело и душу наслужење Господу, који га је саздао, не само њега, већ све нас, и отишао у СветуГору са само 17 година. Сад сви ми знамо ко је био свети сава, и ја из своје недостојности не бих више смео да пишем. Дакле поента приче је, да када ми свакоод нас, бар мало се угледао на светог оца нашег, Светог Саву, живот би му биолакжи и лепши. Ми живимо у времену, где свако гледа да стекне што вишематеријалног добра, а духовне вредности заборавља, и велика већина Српскогнарода Светог Саву слави више из традиције него као један Стуб Српски којиодржава Српску Земљу на правом путу, и ако она на све стране гледа да скрене сатог пута, пута који води у Вечнп Цаство, а Србија јури ка земаљском, пролазноми ништавном. И онда свако од нас је не задовољан што нема боља кола одкомшијиних, што нема већи кућу, бољи посао.

А дали је свети Сава размишљао о томе, није! Сава се поклони Господу, и доби вечноЦарство и Вечна Богаства. А ми, ми ћемо да трунемо и надамао се да ће Господ (акосе и сетимо Господа) да нам се смилује и Свети Сава са њим.