По Углед на Светог Саву
По Углед на Светог Саву
Пошто живимо у времену, за које нас нико није питао дал ћемо да будемо или нећемо. Једно је сигурно, да нигде не можемо да побегнемо, колико год ми то желели. Стално слушамо приче како је у прошлости све било лепше, тј како наше баке и деке кажу, боље се живело. Да ли је заиста тако?
Вечерас, славимо повечерје нашег светог оца, Светог Саве, првог Архиепископа Српског. Рећићу пар речи, Свети Сава није био обичан Србин, његова лоза из корена је имала Светост у себи, и Само рођење његово било је чудновато. Родио је се као млади принц, и будући краљ. Сад шта би данас човек дао да може да буде принц? Многи би убили за тај положај, А човек какав је био свети Сава, је се одрекао свог престола, одрекао се свега земљског, и поклонио своје тело и душу на служење Господу, који га је саздао, не само њега, већ све нас, и отишао у Свету Гору са само 17 година. Сад сви ми знамо ко је био свети сава, и ја из своје не достојности не бих више смео да пишем. Дакле поента приче је, да када ми свако од нас, бар мало се угледао на светог оца нашег, Светог Саву, живот би му био лакжи и лепши. Ми живимо у времену, где свако гледа да стекне што више материјалног добра, а духовне вредности заборавља, и велика већина Српског народа Светог Саву слави више из традиције него као један Стуб Српски који одржава Српску Земљу на правом путу, и ако она на све стране гледа да скрене са тог пута, пута који води у Вечнп Цаство, а Србија јури ка земаљском, пролазном и ништавном. И онда свако од нас је не задовољан што нема боља кола од комшијиних, што нема већи кућу, бољи посао.
А да ли је свети Сава размишљао о томе, није! Сава се поклони Господу, и доби вечно Царство и Вечна Богаства. А ми, ми ћемо да трунемо и надамао се да ће Господ (ако се и сетимо Господа) да нам се смилује и Свети Сава са њим.
Пошто живимо у времену, за које нас нико није питао дал ћемо да будемо или нећемо. Једно је сигурно, да нигде не можемо да побегнемо, колико год ми то желели. Стално слушамо приче како је у прошлости све било лепше, тј како наше баке и деке кажу, боље се живело. Да ли је заиста тако?
Вечерас, славимо повечерје нашег светог оца, Светог Саве, првог Архиепископа Српског. Рећићу пар речи, Свети Сава није био обичан Србин, његова лоза из корена је имала Светост у себи, и Само рођење његово било је чудновато. Родио је се као млади принц, и будући краљ. Сад шта би данас човек дао да може да буде принц? Многи би убили за тај положај, А човек какав је био свети Сава, је се одрекао свог престола, одрекао се свега земљског, и поклонио своје тело и душу на служење Господу, који га је саздао, не само њега, већ све нас, и отишао у Свету Гору са само 17 година. Сад сви ми знамо ко је био свети сава, и ја из своје не достојности не бих више смео да пишем. Дакле поента приче је, да када ми свако од нас, бар мало се угледао на светог оца нашег, Светог Саву, живот би му био лакжи и лепши. Ми живимо у времену, где свако гледа да стекне што више материјалног добра, а духовне вредности заборавља, и велика већина Српског народа Светог Саву слави више из традиције него као један Стуб Српски који одржава Српску Земљу на правом путу, и ако она на све стране гледа да скрене са тог пута, пута који води у Вечнп Цаство, а Србија јури ка земаљском, пролазном и ништавном. И онда свако од нас је не задовољан што нема боља кола од комшијиних, што нема већи кућу, бољи посао.
А да ли је свети Сава размишљао о томе, није! Сава се поклони Господу, и доби вечно Царство и Вечна Богаства. А ми, ми ћемо да трунемо и надамао се да ће Господ (ако се и сетимо Господа) да нам се смилује и Свети Сава са њим.
1 Коментари |
0 Трекбекови
Nažalost istina je da na Svetog Savu zaboravljamo, i da njegov primjer ne pratimo. Ostaje nada da ćemo se njegovom putu vratiti. Čini mi se da nam je danas više nego ikada potreban neko ko bi nas sabrao i pomirio kao što je Sava nekada svoju braću. Pozdrav.
Аутор Janakis — 26 ÐÐ 2011, 17:34