Smajli

По Углед на Светог Саву

Пошто живимо у времену, за које нас нико није питао дал ћемо да будемо или нећемо. Једно је сигурно, да нигде не можемо да побегнемо, колико год ми то желели. Стално слушамо приче како је у прошлости све било лепше, тј како наше баке и деке кажу, боље се живело. Да ли је заиста тако?

Вечерас, славимо повечерје нашег светог оца, Светог Саве, првог Архиепископа Српског. Рећићу пар речи, Свети Сава није био обичан Србин, његова лоза из корена је имала Светост у себи, и Само рођење његово било је чудновато. Родио је се као млади принц, и будући краљ. Сад шта би данас човек дао да може да буде принц? Многи би убили за тај положај, А човек какав је био свети Сава, је се одрекао свог престола, одрекао се свега земљског, и поклонио своје тело и душу на служење Господу, који га је саздао, не само њега, већ све нас, и отишао у Свету Гору са само 17 година. Сад сви ми знамо ко је био свети сава, и ја из своје не достојности не бих више смео да пишем. Дакле поента приче је, да када ми свако од нас, бар мало се угледао на светог оца нашег, Светог Саву, живот би му био лакжи и лепши. Ми живимо у времену, где свако гледа да стекне што више материјалног добра, а духовне вредности заборавља, и велика већина Српског народа Светог Саву слави више из традиције него као један Стуб Српски који одржава Српску Земљу на правом путу, и ако она на све стране гледа да скрене са тог пута, пута који води у Вечнп Цаство, а Србија јури ка земаљском, пролазном и ништавном. И онда свако од нас је не задовољан што нема боља кола од комшијиних, што нема већи кућу, бољи посао. 

А да ли је свети Сава размишљао о томе, није! Сава се поклони Господу, и доби вечно Царство и Вечна Богаства. А ми, ми ћемо да трунемо и надамао се да ће Господ (ако се и сетимо Господа) да нам се смилује и Свети Сава са њим.

По Углед на Светог Саву

Поштоживимо у времену, за које нас нико није  питао дал ћемо да будемо или нећемо.  Једно је сигурно, да нигде не можемо да побегнемо,колико год ми то желели.  Сталнослушамо  приче како је у прошлости свебило лепше, тј како наше баке и деке кажу, боље се живело. Да ли је заистатако?

Вечерас,славимо повечерје нашег светог оца, Светог Саве, првог Архиепископа Српског.Рећићу пар речи, Свети Сава није био обичан Србин, његова лоза из корена јеимала Светост у себи, и Само рођење његово било је чудновато. Родио је се каомлади принц, и будући краљ. Сад шта би данас човек дао да може да буде принц?Многи би убили за тај положај, А човек какав је био свети Сава, је се одрекаосвог престола, одрекао се свега земљског, и поклонио своје тело и душу наслужење Господу, који га је саздао, не само њега, већ све нас, и отишао у СветуГору са само 17 година. Сад сви ми знамо ко је био свети сава, и ја из своје недостојности не бих више смео да пишем. Дакле поента приче је, да када ми свакоод нас, бар мало се угледао на светог оца нашег, Светог Саву, живот би му биолакжи и лепши. Ми живимо у времену, где свако гледа да стекне што вишематеријалног добра, а духовне вредности заборавља, и велика већина Српскогнарода Светог Саву слави више из традиције него као један Стуб Српски којиодржава Српску Земљу на правом путу, и ако она на све стране гледа да скрене сатог пута, пута који води у Вечнп Цаство, а Србија јури ка земаљском, пролазноми ништавном. И онда свако од нас је не задовољан што нема боља кола одкомшијиних, што нема већи кућу, бољи посао.

А дали је свети Сава размишљао о томе, није! Сава се поклони Господу, и доби вечноЦарство и Вечна Богаства. А ми, ми ћемо да трунемо и надамао се да ће Господ (акосе и сетимо Господа) да нам се смилује и Свети Сава са њим. 

У времену у којем живимо

Када сам  размишљао о чему бих могао да пишем, прво на памет ми је дошло да пишем овремену, времену у ком смо и из ког не можемо да одемо. Бар не за сад. Сам  живот нам је дат, као дар.  Дар, као  дарован од Бога, и који води до Бога. По великој већини људи Бог не постоји, и  он је измишљена личност, како би могло да се манипулише народом. Сва срећа паима народа који не мисле тако, који гледа више вредности. Када сам рекао народ,мислио сам конкретно на нас Србе. Срби у својој историји имају много великанапослатих од Бога, људи који су стремили ка Богу и достигли највише врховеовоземаљског живота. Али данас, изгледа да смо се МИ одрекли свакакве врстеморалних вредности, и окренули се на ону страну, која води од светлости катами, тј од Бога.

Прошлост јеједно, будоћност друго, али ми смо у садашњпсти тренутно. Да ли неко на светуможе да нам гарантује да ћемо се сутра пробутити живи, и отићи у шетњу сапријатељем са којим смо се раније договорили? Нико! Када би бар свако само такоразмишљао на трен верујем да би свет био боље место за живот. Али кога још тозанима, а камо ли Бог. Богу хвала, али има неколицина људи, која заиста верује,и држи до виших вредности, вредности које воде до нечега. Али малоје таквихданас. Док, омладина највише времена троши на забаву, и да што у добнијепроживи у животу, тј на ужива се свакавих ствари. А старији људи гледају дастекну што више материјалног и не моралног, децу васпитају да са 12 годинаизлазе у град и остају до 4 ујутру, ћереке пуштају да се облаче као Рускепроститутке, и мајке им говоре како су много лепе, и како ће много успети уживоту. Некад се невиност губила тек пошто се ступи у брак, данас је тосрамота, и девојке се стиде, што значи да најдаље до 14 те године могу даиздрже, да не упадну у велики грех по Богу, а по народу да учине праву ствар,тј зрелу ствар, јер данас је зрела девојка само ако је изгубила невиност и имадечка старијег 5 година од исте. Некад су девојчице у основну школу носилешколске ранчеве, а данас носе торбице и у њима једну свеску, остали простор уторби је попуњен шминком и другим стварима. Некад су се дечаци играли фудбала,и жмурке напољу, а данас се облаче као мафијаши из 90 тих година, и гледају дашто већу популарност стекну у друштву тако што ће некоме разбити главу каменоми послати га у болницу? Али није ни чудо што се све ово дешава око нас.Погледајте телевизију, ништа лепо нема да се види, осим блуда и опет понављамне морала. Деца још од малих ногу стичу иделе попут, Познатих певаљки, великихзвезда, познатих фудбалера, и других. Сад можда опет међу свим тим звездама,има часних и поштених људи, морланих, али опет мали је број таквих, ја неверујем у то.

Могао бихнаписати читаву књигу, али је питање да ли би је уопште ко прочитао, чакзадовољан бих био да неко помисли на то. Свако од нас има право на избор, свакоод нас има право да воли или не воли, да верује или не верује, али свако од наспре или касније ће морати да умре. Сада, рећићете да сам старомодан, или дамрзим живот. Не нити сам старомодан, нити мрзим живот, напротив, волим га, јердат ми је као пут, пут који води до Вечне топлине, светлости, љубави, БОГА. Водидо Вечног Царстваа Божијег!!!

Уколико можете да прочитате овај чланак, успешно сте се регистровали на Blog.rs и можете почети са блоговањем.